Da li bi znao šta da radiš u nasinoj situaciji?

Ključno pitanje je kad tuča ili napad započinju ili bilo koja druga potencijalno nasilna situacija? Da li je to kad poleti prva pesnica ili ne? Da bismo razumeli odgovor moramo prvo da razumemo faze kroz koje prolazi borba, jer će one dati odgovor i još važnije diktirati strategije koje mogu da se primene.

Nasilje uvek prolazi kroz 3 faze: fazu pre borbe, fazu tokom borbe i fazu nakon borbe. Ove faze uvek postoje, s tim što faza pre borbe ne mora uvek biti vidljiva osobi koja izvlači deblji kraj (npr. u slučaju napada predatora, napad će biti iznenađenje za žrtvu, ali to ne znači da napadač nije planirao, pratio, pozicionirao se za napad…)
Faza pre borbe je jako važna. Ako koristiš strategije i alate primenjive u ovoj fazi, postižeš veliki stepen kontrole nad svojom sudbinom i verovatno izbegavaš minimalno 95% nasilnih situacija koje mogu da vam se dese. Posmatrajte ove alate kao neku vrstu generalne prevencije.

Faza u toku borbe je, logično, sama borba, tuča, fajt, nazovi kako hoćeš. Ovde koristim “hard skills”, napade i odbrane. Za ovo mi treba ozbiljan trening ili ozbiljno iskustvo.

Faza nakon borbe je sve ono što se dešava nakon konflikta, u prvoj liniji udaljavanje s lica mesta i posledice koje prate taj čin.

Lako se shvati da je najbolja varijanta da do borbe uopše i ne dođe, da je preduprediš pre nego što se razvije, a ako se razvija tu na tvoje oči, da rešiš situaciju što pre. Posebno, ako nemaš ama baš nikakve tvrde veštine. Strategije koje ću da opišem su za sve faze. Ovde ću ti dati jedan široki pregled šta uključju ove strategije i kako se sve mogu primeniti.

U nastavku ćeš saznati:

• koje strategije mogu da koristim u fazi pre borbe
• koje strategije mogu da koristim u fazi borbe
• prejednostavne, a efikasne strategije koje može da primeni svako bez ikakvog treningaa
• iznenađujuće strategije koje zapravo jako dobro funkcionišu
• kako nasilje nije baš uvek onako kako ga većina zamišlja i zašto “odvaliti nekog od batina” nije ni jedina ni približno najbolja opcija

Pokušao sam da poređam taktike po principu “najjednostavnija+najmanje opasna+najbolji ishod”. Ajmo lagano redom.

Strategija 1: Odsustvo

Loše stvari se dešavaju na predvidivim mestima. Ako izbegavate ta mesta, možete izbeći veliki procentat nasilja koje se događa.

Koja su to mesta?

Mesta na kojima se menja svest ljudi.  Generalno, mesta na kojima ljudi konzumiraju alkohol i drogu. Barovi, noćni klubovi, velike zabave.

Zatim, to su mesta okupljanja mladih, tačnije magične demografije od 15-24 godine. Bilo gde gdje se okupljaju grupe mladića je žarište nasilja. Potreba za uspostavljanjem statusa u grupama pokreće mnogo društvenog nasilja. Veća je verovatnoća da će ovom težiti mlađi osobe jer su starije uglavnom utvrdile svoj status.

Izolovana mesta bez drugih ljudi. Predatorima je potrebna privatnost. Što je mjesto sigurnije i izoliranije, više vremena i privatnosti grabežljivac ima, manje mora biti zabrinut zbog vaših krikova.

Oni mogu namamiti žrtvu na usamljeno mjesto ili tamo pronaći žrtvu. Predator može da pronađe i put do vašeg doma svoj put koristeći šarm, Neki  će opsedati mesta, posebno mesta na kojima se ljudima menja svest  i tražiti mete koje mogu da namame na mirno mesto. Drugi će napadati iz zasede, tačnije na mestima gde imate ograničenu pokretljivost ili puteve za beg, na mestima na kojima se ometeni, ili gde se predator može sigurno i lako približiti da primeni prinudu, tj na bilo kom mestu na kom je mozak okupiran i sprečen da primeti i oseti opasnost.

KRITIČNA VEŠTINA: Edukacija. Znanje kako funkcioniše nasilje i kako funkcioniše nasilna dinamika i subjekti uključeni u istu.

Strategija 2: Izbegavanje

Odusustvo je uvek prvi izbor i najbolje rešenje, ali jednostavno teško je živeti tako. Izbegavanje i bežanje su sledeći izbor nakon “nisam tamo”.

Ovde su kritične veštine opažanja i interpretacije stvari, ljudi i pojava i korišćenje, zapravo bolje reći, osluškivanje intuicije. Primetite sve što može da se primeti, čitajte teren i ljude oko sebe,  tražite anomalije na određenim mestima i slušajte šta vam kaže vaš unutrašnji alarm-intuicija jer ti ponekad govori stvari kojih još nisi svestan i predstavlja najsnažniji signal za preživaljavanje. Ovo je tvoj primarni alat za preživljavanje, proizvod evolucije i surovog usavršavanja putem pokušaja i greške. Oni koji su preživeli su preneli gene na naredne generacije i samim tim i mehanizme preživljavanja koji su funkcionisali. Problem je međutim, što ljudi olako odbacuju intuiciju jer ne mogu da nađu logično objašnjenje za taj trenutni osećaj. Ne budi od takvih, već oslušni i prepoznaj kad ti intuicija govori nešto jer verovatno ima veza se nečim što je potencijalno opasno, a nisi svestan toga, veruj tom osećaju i poslušaj ga.

Tvoja prva odbrana od iznenađenja je opažanje okruženja. Jednostavno, ako nisi uključen, ne znaš šta se dešava oko tebe, kako ćeš da izbegneš bilo šta. Prava umetnost samoodbrane je da uopšte ne dođeš u situaciju da moraš da koristiš neki drugi skil set osim ova dva.

Ovi alati su 95% prave samoodbrane. Uz pomoć ovih alata možeš na vreme da primetiš da nešto nije u redu i da izbegneš lokaciju, ljude ili situaciju tako što ćeš da ih zaobiđeš, sačekaš, kreneš novom rutom ili jednostavno da pobegneš. Odrasli retko kad trče /trening se ne računa/ zato moraš da razbiješ šablon svog normalnog ponašanja kad primetiš opasnost i trčiš ka sigurnom mestu. ( uglavnom mesto gde ima još ljudi ili u krajnjem slučaju osvetljeno mesto/kamere/. Trčanje od opasnosti je instinkt i moraš ponovo da se povežeš sa instinktom.

KRITIČNA VEŠTINA:Intuicija, opažanje okruženja

Strategija 3: Verbalna deeskalacija

Kada izbegavanje ili bežanje više nisu opcije preostaje verbalna deeskalacija. To znači da ste u nekoj vrsti interakcije sa drugom osobom. Deeskalacija je smirivanje situacije “razgovorom”. To je delikatan miks govora tela, odgovarajućeg glasa i pametnih reči.

Bežanje mi je instinktivna reakcija na opasnost, deeskalacija nije. Ovo je nešto što mora da se uči. Drugo, ne funkcioniše uvek. Teško ćeš da nateraš osobu da prizna da je pogrešila, čak iako zna da je napravila grešku, ako će zbog toga izgubiti obraz ispred drugara ili još gore, grupe devojaka. Nećeš moći da deeskaliraš predatora koji cilja baš tebe.  I zato , kao treće pravilo moraš da shvatiš kad deeskalacija ne funkcioniše i da pristupiš drugim opcijama.

Čak i ako ne možeš da deeskaliraš situaciju jednostavnim razgovorom, pametne reči ti omogućiti da odugovlačiš dok ne stigne pomoć ili se stvori prilika za nešto drugo, poput fizičku odbranu. U slučaju nasilja predatora taktike deeskalacije se više koriste da bi se predator pripremio za iznenadi napad, umesto da se smiri situacija.

KRITIČNA VEŠTINA:Sinhronizovana upotrba glasa, govora tela i pravih reči

Strategija 4: Traženje pomoći

Jedna od najvažnijih stvari koje osoba mora uzeti u obzir je traženje pomoći.  Nasilnici često traže žrtve koje žele da sačuvaju svoj društveni status ili se boje da izgube obraz, međutim, nerado preuzimaju izazove u kojima su šanse da će pobediti tanke ili osrednje. Snaga je u brojnosti, a velika grupa ljudi, u očima nasilnika, vrlo brzo menja jednačinu u tvoju korist. Ako si voljan da pozoveš podršku, umesto da sve radiš sam, više nisi bespomoćna, već dobro zaštićena meta. Ako imaš prijatelje koji su voljni da pomognu, pozovi ih odmah pre nego što loša situacija dovede do sukoba. Ovo često može završiti konflikt pre nego što počne.

Međutim, nećeš uvek moći da pozoveš u pomoć, efekat posmatrača je stvarna stvar, zato uvek funkcioniši pod pretpostavkom da je tvoja sigurnost tvoj posao i da niko to ne može da radi umesto tebe i zato ako ti neko ponudi pomoć jednostavno si imao mnogo sreće i gledaj da uvek iskoristiš taj luksuz.

KRITIČNA VEŠTINA: Ako je veština imati par dobrih drugara, onda nek to bude kritična veština.

Strategija 5: Potčinjavanje

Potčinjavanje može da funkcioniše u delu socijalnog nasilja kad napadač pokušava da ostvari dominaciju ili verifikuje ego. Ako mu jasno staviš do znanja da je “on veći baja” ili da si pogrešio i da je on u pravu, verovatno nećeš pretrpeti drugu štetu, osim društvene /eto, poniziće te u javnosti/ ili  će ti biti povređen ponos/ego, ali fizički nećeš biti povređen.

Potčinjavanje odlično funkcioniše i u situaciji predatora resursa- npr. u slučaju pljačke, kad mu jednostavno predate ono zbog čega je došao – novčanik, telefon, nakit. Ova vrsta socijalnih odnosa funkcioniše kao skripta, on traži nešto, ti mu to predaš, on dobije što je želeo i nakon toga odlazi. Najbolji mogući ishod, jer nijedna materijalna stvar nije vredna ni najmanje fizičke povrede. Ako ipak ostane, moguće je da imaš posla sa predatorom, koji je upravo promenio plan ili je sve vreme skrivao svoju pravu nameru pod plaštom neke druge radnje. I to će onda zahtevati neke druge akcije, koje će zahtevati momentalnu i vrlo tešku promenu majndseta ali o tome nekom drugom prilikom.

Jedna od taktika u okviru ove strategije je i lažno potčinjavanje. U ovom slučaju, spolja želiš da projektuješ sliku osobe koja se potpuno predaje zahtevima druge strane, ali zapravo je reč o obmani koja treba da dovede do toga da druga strana spusti gard, nakon čega će uslediti tvoja brza i odlučna akcija – bekstvo ili napad.

KRITIČNA VEŠTINA:U najširem smislu, sposobnost da potisneš ego. U slučaju lažnog potčinjavanja sposobnost da glumiš. Vizuelizacija i konkretan trening.

Strategija 6: Odvraćanje

Odvraćanje počinje mnogo pre nego što dođe do bilo kakve interakcije, pre svega putem držanja i tvog govora tela koji treba da projektuju slike tvrde mete. Kad kažem ranije, onda mislim na goine i mesece pre toga, jer kakvu ćeš sliku projektovati to pre svega, zavisi od toga ko si, kako se osećaš u svojoj koži, kakav govor tela projektuješ, zračiš li samopouzdanjem itd.

Pored toga, odvraćanje se može koristiti i kad situacija postane potencijalno opasna, a protivnik blizu. Šta god se dešava uvek želiš da kontrolišeš prostor između tebe i potencijalnog napadača tako što ćeš postaviti ruke ispred tebe i druge osobe, kako bi popunile prazan prostor i postavile fizičku granicu. To je ograda tvog ličnog prostora, jer ništa dobro ne sledi ako nekom dozvoliš da uđe u tvoj lični prostor. Ujedno osoba koja neprestano dodiruje tvoj gard ti najjasnije moguće komunicira da npr. tvoj pokušaj smirivanja situacije ne funkcioniše. Smanjenje distance i proboj u lični prostor su dva, možda najvažnija, prekursora napada. To je možda trenutak da pređeš na strategiju odvraćanja.

Ovu strategiju možeš da izvedeš na nekoliko načina:

1. Pojačana postura uz uspostavljanje granica ili kako ja volim da zovem ”kočoperenje”

Postura je način da pobediš druge tako što pobediš njihovu psihu lukavstvom nasuprot silom. To je umetnost borbe bez borbe. Laički rečeno, to znači zastrašivanje protivnika obmanom, rečima ili lukavstvom, kako ne bi želeo da uđe u borbu sa tobom. To je ono što životinje iste vrste rade u prirodi. Umesto da se svađaju i ubijaju druge i na taj način ugrožavaju opstanak svoje vrste, one nameste svoje držanje tako da izgledaju koliko god je moguće veće i agresivnije, izazivajući tako reakciju povlačenja kod njihovog protivnika, savladavši ih bez povreda.  Ali to nije samo puko vikanje ili mlataranje rukama, zapravo je mnogo, perfidnije i mnogo više sofisticirano nego što u prvi mah izgleda.

Ako se, iz bilo kog razloga, nađeš ispred potencijalnog napadača koji stalno dodiruje nastoji da probije gard ili ogradu, a ti se ne možeš naterati da napadneš preventivno, onda će biti je potrebno da stvoriš fizički jaz između tebe i njega.  To možeš učiniš tako što ćeš se odmaknuti dalje od napadača, dok istovremeno koristiš ruke da gurneš napadača tako da se i on vrati nazad. Namera guranja je da izazove lučenje adrenalina kod protivnika, koji može da pokrene njegov “flight” odgovor na opasnost, tj.da oseti potrebu da želi da pobegne. Zatim moraš da podržiš guranje vrlo agresivnom verbalnom izjavom: „Ostani gde si i ne mrdaj, ne mrdaj!’ ili još bolje dodaš koju psovku kako bi ukazao na svoju nameru i pojačao agresivnost. Nakon stvaranja prostora, predstavi se kao teška meta, tako što ćeš se baš se raširiti da učiniš sebe većim ili tako što ćeš da “uhodiš” protivnika. To se radi tako što se korača sleva nadesno ne skidajući pogled sa protivnika i u isto vreme uzvikujući verbalne komande poput: ‘ostani tu, ne mrdaj!’ sa pokazivanjem na protivnika.

Ako gurneš protivnika, ali ne van dometa, on može automatski reagovati na guranje, kontraguranjem ili napadom. On će to učiniti bez razmišljanja jer je to automatska reakcija, osetiće se kao zver saterana u ćošak. Ako ga ipak izbaciš van dometa, možeš aktivirati nagon da beži ili da se zamrzne jer više nije sateran u ćošak kao životinja, tako da više nema razloga za koflikt. Neće ni znati ovo na svesnom nivou, ali hiljade i hiljade godina star instinkt će ga obavestiti da više nije sateran u ćošak i da treba da beži.

Zanimljivo je da uhođenje, takođe pokreće urođene instinkte koji sežu pravo do početaka čovečanstva, kad nismo bili na vrhu lanca ishrane i bili plen većih životinja. Tvoj protivnik će se bukvalno osećati kao da ga ‘uhode’ pre napada. Misao da ga lovi kao divlju zver poslužiće da pojača njegov osećaj bespomoćnosti i jada.

Imaj na umu da je ova taktika mač sa dve oštrice.

Ako ne radi i napadač nadjača svoj prirodni instinkt za bežanjem ili smrzavanjem, to ga može učiniti jačim i bržim, jednostavno postaje mnogo opasniji protivnik i onda bi mogla biti u još većoj nevolji.

2. Glumiš da si lud

Ne, ali bukvalno, jer niko ne želi da ima bilo kakva posla sa osobom za koju znaš da nije normalna i da nema nikakvih granica, kočnica i skrupula. Ovo može da bude jako efikasno ali moraš da uđeš u ulogu i da je prodaš, a to znači

3. Opremiš se oružjem/priručnim sredstvom

Uvek treba tražiti multiplikatora sile-alate koji će odvratiti napadača ili će vaše napade čine još bolnijim, štetnijim i efikasnijim. Zapamtite prosto pravilo: Ko ima oružje, uglavnom pobeđuje. Imati neku vrstu odbrambenog oružja—bilo da je to šoker ili peper sprej je uvek dobra ideja i snažan faktor odvraćanja, koji može da učini da napadač ustukne ako stekne predstavu da si prevelik zalogaj, a to može samo ako pokažeš jaku odlučnost da, ako okolnosti budu nalagale, to sredstvo upotrebiš. U pravim rukama, naizgled bezazleni, svakodnevni predmeti mogu se pretvoriti u korisno oružje. Oružje odvraćanja ili povećavanja šansi može biti bilo šta poput štapa, kišobrana, kaiša, torbe, stolice, dezodoransa, flašice sa vodom, mobilnog telefona, olovke, kamena, baterijska lampa, novčica itd.

Preporučujem vam da iskoristite prednosti svog protivnika reakciju na vaše držanje i učinite da pobegnete  što je pre moguće.

KRITIČNA VEŠTINA: Trening vizuelizacije ako želiš da probaš pristupom “ludaka”. Kontrola emocionalnog uzbuđenja i sposobnost da pristupite stanju kontrolisane agresivnosti.

Strategija 7: Preventivni udar

Preventivni napad mogu da koristim onda kad utvrdim da sve ukazuje na to da napad neposredno predstoji. Na primer, primetio sam da povlači ruku da me udari, ili trči ka meni sa kamenom u ruci, poteže ruku u zadnji džep ili bilo koji drugi indikator koji ti je pokazao nedvosmislenu nameru osobe da te napadne.

Da li je ovo uvek tako lako odrediti?

Naravno da ne, baš obrnuto. Da li će biti lako izvesti? Ne, verovatno nimalo, jer se često svede na to ko ima bolji tajming, a to je jedna poprilično kompleksna stvar. Pri tom, verovatno ćeš biti i ometen nekim dijalogom /osim ako nije ekstremno glup ili emocionalno uzrujan/ što će samo da oteža stvari I učini da tvoja pažnja bude podeljena između više stvari /npr. Razgovora, primećivanja ruke koja ide iza leđa I donošenja odluke o delovanju/. Da li će to biti udarac /nekako je najprirodnije/ ili ću samo da ga odgurnem, prukucam za  pod ili zid, šta god da uradim poenta je da će to preduprediti njegov napad, uradiću nešto pre druge osobe.

KRITIČNA VEŠTINA:Poznavanje i uočavanje predkonfliktnih indikatora

Strategija 8: Obuzdavanje

Obuzdavanje je sledeća strategija koja se može iskoristiti, ako je suzdržanost impertiv. Kada su u pitanju samoodbrana i borbeni sistemi, mnogi ljudi imaju u glavi imaginarnog zlikovca protiv kojeg će se boriti. Međutim, u stvarnosti, tvoj protivnik nije uvek lik iz noćne more. Ponekad je to baka s demencijom koja zamahuje štapom prema medicinskoj sestri koju ne prepoznaje. Možda je to prijatelj uzeo pogrešne tablete na koncertu i misli da ga napadaju demoni – pa je našao polomljnu flašu i hoće da iseče ljude oko sebe. U ovakvim situacijama možda nije razborito udariti u prepone, laktom u glavu, razvaliti im koleno, trajno ih osakatiti, već ih, možda, treba obuzdati da bi se smirili. Obuzdavanje može da se izvede u nekoliko formi.

Prikucavanje za površinu/podlogu. Možeš uhvatit osobu i prikovati je uz neku površinu. Ne želiš da ih držiš dok stoje, imaju previše opcija i nije baš jednostavno, pogotovo ako imaju maničnu epizodu. Dobra ideja je da ih prikuješ za nešto i da im kontrolišeš udove kako ne bi mogli da uzvrate. Što bolje možete da im zarobiš ruke i noge ili glavu, to će ti dati dominantniji položaj kako bi mogao da zadržiš osobu.

Poluga. Druga opcija je staviti osobu u neku vrstu poluge, zaključavanja zgloba ili glave kako bi mogao da ih prebaciš na drugo mesto. Ovako imaš mogućnost da ih izvedeš iz prostorije, ako je situacija takva da pribijanje uz zid ili zemlju nema smisla. To bi bilo još jedno način za njihovo obuzdavanje.

Ograničenje kretanja. Treće, možeš ih vezati ili zatvoriti u prostoriju. Ne zvuči baš legalno, ali je bolje od šutiranja u glavu. Zamisli da ti je provalnik ušao u kuću i da si ga savladao. Šta ćeš da radiš dok ne dođe policija? Verovatno ćeš da mu ograničiš kretanje tako što ćeš ga vezati ili zaključati u prostoriju.

Glavni cilj obuzdavanja nije da tvoj protivnik tapka ili da se preda. Cela poenta ovoga mora biti cilj koju pokušavaš da postigneš. Obuzdavaš ih da bi sačekao policiju, da bi uklonio osobu iz prostora ili vežeš osobu kako bi prestala da povređuje samu sebe.

KRITIČNA VEŠTINA: Veštine borbe i kontrole koje usvajaš samo treningom

Strategija 9: Onesposobljavanje

Ovo je ono na šta otpada 90-100% vremena kad su u pitanju borenje, borilačke veštine, borilački sportovi i nažalost, dobrim delom samoodbrana. I ovo je najčešće percepcija ljudi o tome kako izgleda samoodbrana.

U suštini onesposobljavanje uvek uključuje fizičku opciju kojom uklanjate pretnju, bilo na par sekundi ili trajno. Trajno, kao nikad više ne ustanu. Cilj je da se odbije napad i da pretanj ne može da nastavi napad, bar neko vreme. Postoji nekoliko načina na koji ovo mogu da izvedem.

Udari i beži. Ovde šokiraš sistem osobe ispred sebe i kupuješ vreme za beg. U velikom broju slučajeva ovo je taktika preventivnog udarca, što smo već pokrili, ali ne isključivo.

Povredi zglob kojii nosi težinu. Članak, koleno, kuk. Bilo šta što će da oteža kretanje i učini pokretanje novog napada teškim. Povrediti lakat, prste, šaku, rame je takođe opcija, ali ako imaju u telu hemikalije koje ih čine otpornijim na bol ili ako su jednostavno otporni na bol, njihov napad može da se nastavi. Pogledaj koliko sportskih mečeva se završi sa slomljenom šakom, podlakticom ili laktom. A koliko se nastavi posle povrede kolena ili članka? Nijedan.

Poremeti glavni biološki sistem. Ako uspeš da narušiš nečije disanje npr. gušenjem, ili sluh tako što ćeš jako da udariš po ušima, ili možda vid, tako što ćeš da ubodeš u oko – onesposobićeš najveći broj ljudi. Čak i ako uspeju da prebrode ovo, a neki ljudi su u stanju, opet ćeš naneti štetu i bićeš u boljoj poziciji nego što si bio.

Nokaut. Gašenje kompjutera. U prvoj liniji, ovo može da bude posledica udarca, a u drugoj liniji jer glava udari u nešto – zid, sto, zemlju, beton, gelender. Drugi je mnogo opasniji i nosi mogućnost trajne posledice.

Smrtonosna sila. Ovo je ekstremni slučaj koji se retko dešava, ali se dešava. Ako osoba koristi smrtonosnu silu protiv tebe, uglavnom, još jednom podvlačim uglavnom, se stvaraju uslovi da i ti koristiš smrtonosnu silu, Jednostavno je reći da sila koju koristiš mora a bude srazmerna opasnosti, ali u stvarnosti ovo je daleko od toga da je lako u bilo kom aspektu – fizičkom, pravnom, emocionalnom, psihološkom.

KRITIČNA VEŠTINA:KRITIČNA VEŠTINA: Veštine borbe koje se usvajaju na treningu

Strategija 10: Izdržati

Poslednje je izdržati. Nažalost, primanje batina je nekad nabolja opcija. Sigurno nije popularna strategija, ali to je ono što se dešava u stvarnosti, tamo nismo svi Brus Li, pa iz svake situacije izađemo nepovređeni. Jednostavno, nekad si nadjačan, nadmašen ili prosto, moraš da kupiš vreme za druge tako što ćeš da se skupiš u kornjaču, fetus položaj i samo primiš štetu i kaznu i tako kupiš vreme da se druge stvari dogode.

Par razloga zašto bih želeo da trpim batine:

Broj jedan, kupovina vreme da drugi pobegnu. Pogledaj samo šta je posao telohranitelja. Baš da primi fizičko kažnjavanje da bi klijent bio izvučen. Za koliko si slavnih bitki čuo, koje su postale slavne jer su jednu branili odstupnicu drugima. Sukob na ulici je mikro rat.

Broj dva, ponekad si samo nadjačan i moraš da trpiš dok se ne pojavi druga opcija, bilo da se otvori put za bekstvo, prilika da potegneš oružje ili bilo šta drugo.  

Pod tri, možda moraš da izdržiš dok ne dođe podrška. Ima ona čuvena scena iz Breaking Bad gde se Majk jednom rukom drži za banderu, a drugom za tipa koji ga besomučno udara, jer je čuo policijsko vozilo i zna da će ako izdrži, ovaj biti uhapšen. 

KRITIČNA VEŠTINA: Jako telo

Ukratko, to je to. Odabir prave i optimalne strategije zavisi od mnogo faktora. Najpre od konteksta u kom se dešava situacija. Vremena za delovanje/reagovanje.  Zatim, od osobe sa druge strane. Na kraju i od tebe, tvog treninga, iskustva i kako se predstavljaš, zapravo od onog što si ti. 

Svaka situacija ima jedno optimalno rešenje. Niko ne kaže da je sve ovo jednostavno. Naprotiv, mnogo je situacija u kojima izgleda kao da jednostavno nema dobrog rešenja.