• Radno vreme

    TERMINIX

    PONEDELjAKArena 21:00 - 22:00

    UTORAKArena 21:00 - 22:00Palestra 20:00 - 21:00 i 21:00 - 22:00

    SREDAArena 21:00 - 22:00

    ČETVRTAKArena 21:30 - 22:30Palestra 20:00 - 21:00 i 21:00 - 22:00

    PETAKArena 21:00 - 22:00Palestra 19:00 - 20:00

    SUBOTANEMA TRENINGA

    NEDELjANEMA TRENINGA

  • ⁠⁠⁠069 222 92 72
  • Kontakt

    Želimo da čujemo vaše predloge!X

    ADRESAKOMBANK Arena, Bulevar Arsenija Čarnojevića 58, 11070 Novi Beograd

    OSTAVITE KOMENTAR

    Slanje maila. Sačekajte...

    Hvala na poruci! Odgovorićemo što pre.

    Došlo je do problema prilikom slanja. Pokušajte ponovo.

    Popunite sva polja pre slanja.

NAŠ BLOG

Efekat posmatrača – deo 1 /Bystander effect/

By admin | In Uncategorized | on April 8, 2019

APATIJA ILI SOCIJALNI FENOMEN

Apatija pisale su novine, indiferentnost govorili su u emisijama, dehumanizacija, “gubitak brige za druge ljude”  pisalo je na socijalnim mrežama….”moralni sunovrat” mislili su mnogi..,. samo su posmatrali šta se dešava….Postali smo zabrinuti zbog sopstvenog gubitka brige.

U ljudskoj prirodi, nesumnjivo, postoje jake sile koje navode ljude na delovanje. Ljubav, simpatija, empatija, bilo da je urođena ili naučena, nas navodi da delujemo u korist drugih, da pružimo ruku onima kojima je potrebna.

Aristotel je smatrao da je čovek, politička životinja, zoon politikon, vođen sličnom analogijom, Darvin je čoveka smatra socijalnom životinjom i zbog toga je pisao…“s obzirom da je čovek socijalna životinja gotovo je sigurno….da će iz svoje nasleđene tendencije, biti voljan da brani, u saglasnosti sa ostalima, njegove saputnike; i biće spreman da im pomogne na svaki način koji značajno ne ometa njegovu dobrobit ili  njegove jake želje.

Da li se Zlatno ravilo promenilo? Da li sada znači “To nije moj problem?”

Čak i kada empatija nije dovoljna da pomognemo postoji niz socijalnih normi koje sugerišu da svako od nas ima odgovornost da pomogne onda kada je to ispravna stvar. Svi znamo onu najglasniju tzv. zlatno pravilo„Čini drugima ono što želiš sebi.” Uistinu, kad nije reč o  opasnoj situaciji, ljudi su iznenađujuće spremni da utroše svoje vreme i čak novac na pomoć drugima.

Stoga, kada su ljudi voljni da pomognu u situaciji koja nije opasna, zar ne bi trebalo da budu još više voljni da pomognu u opasnoj situaciji, kad je potreba da se pruži pomoć još veća? Ukoliko svedočite opasnoj situaciji /napadu baš tu ispred vaših očiju/, vi bi ste sigurno  preduzeli neku vrstu akcije kako bi ste pomogli? Da li ste sigurni? Iako svi volimo da mislimo, da ukoliko vidimo da se nešto loše dešava, da ćemo istupiti i ponuditi pomoć, u stvarnosti većina nas ne uraditi to.

Stoga, da li se Zlatno pravilo promenilo? Da li sada glasi; To nije moj problem?

Šta se promenilo u današnjem svetu i da li je ovo posledica sve veće alijenacije ljudi? Koliko ima istine u tvrdnji da je društvo postalo dehumanizovano kako je postajalo sve više urbanizovano? Da li je ovo socijalni fenomen modernog doba? Da li su nas tehnologija I stalni prikazi nasilja, surova svakodnevna borba i život u velikim gradovima učinili neosetljivim prema drugima?

Da li zaista sve ono što nas ne dotiče, problem neke druge osobe? Šta nas je dovelo u stanje indiferentnosti? Ima li opravdanja sa moralnog ili bar logičkog aspekta? ove grube I tako često ponavljanje fraze, sadrže samo delić istine. Da li su nepsredni situacioni faktori, poput socijalnog okruženja važniji u određivanju reakcije od koncepta “alijenacije usled urbanizacije” ili “apatije?”

SOCIO-PSIHOLOŠKI FENOMEN

Efekat posmatrača je socio-psihološki fenomen u kome su pojedinci manje spremni da pomognu ukoliko su prisutni I drugi ljudi. Najjednostavnije rečeno, što je veći broj ljudi prisutan manja je verovatnoća da će neko pomoći. Bar je ovo pretpostavka.

Ovaj termin je skovan 1965. godine nakon napada na 28-ogodišnju devojku koju su, prilikom povratka sa posla, napali, silovali I izboli na smrt naočigled desetine prolaznika.

Istraživanja nasilnih situacija su pokazala da je posmatrač prisutan u više od 65% slučajeva viktimizacije. Posmatrači su najčešće prisutni u slučajevima fizičkog napada (68%),a manja verovatnoća prisustva je u slučajevima razbojništva ili seksualnih napada. Prema rečima žrtava nasilja, reakcija posmatrača se u najvećem broju slučajeva /48%/ opisana kao “niti pomaže niti odmaže.”

NCP 7397 - Efekat posmatrača - deo 1 /Bystander effect/

Zaista zašto? Najčešći razlozi zašto ne pomažemo u slučaju opasnosti /nasilnog napada/ su:

-strah da je rizik od povrede prevelik

-osećaj da ne poseduje snage, veštine niti sposobnosti koje su neophodne da bi se pomoglo

-pretpostavka das u drugi bolje kvalifikovani da pomognu

-posmatranje reakcije drugih I pretpostavljanje da situacija nije opasna kako se isprva činilo jer ostali ne izgledaju alarmirano

-strah da se postane meta napada ili agresije

Da bi smo ovo razumeli moramo poći od samih karakteristika opasnosti. Kada budemo razumeli karakteristike, možda će nam se otkriti jedna strana odgovora. Isto tako, pojam nasilnog napada ćemo podvesti pod termin opasnost ili opasna situacija, jer to u suštini i jeste, jedna vrsta opasnosti.

OPASNE SITUACIJE SU VIŠEDIMENZIONALNE

Najznačajnija karakteristika opasne situacije je to što uključuje pretnju ili ozledu. Ono što je važno je da nakon opasne situacije nikom nije bolje nego pre iste. Najbolje čemu se možete nadati je vraćanje u status quo. Stoga, postoji vrlo malo pozitivnih nagrada za uspešnu intervenciju u opasnosti. U najgorem slučaju, opasna situacija može odneti živote onih koji su inicijalno uključeni u situaciju ali isto tako onih koji se usude da intervenišu.

Druga karakteristika je da je to redak događaj. Osim kada čitamo novine ili gledamo televiziju, prosečna osoba se nađe u tek nekoliko ozbiljno opasnih situacija u toku života. Nažalost, upravo zbog ovog kada se susretne , imaće vrlo malo direktnog , ličnog iskustva  u hendlovanju takve situacije.

Pored toga što su retki događaji, opasnosti se u velikoj meri razlikuju jedna od druge. Svaka opasnost predstavlja drugačiji problem, koji zahteva drugačiji pristup i rešenje.

 

NCP 7288 - Efekat posmatrača - deo 1 /Bystander effect/

Sledeća karakteristika je ih je teško predvideti. One isplivaju odjednom i bez upozorenja. I baš zato što isplivaju odjednom, njihovo rešavanje je lišeno luksuza promišljanja i planiranja i  osoba nema priliku da unapred promisli o pravcu akcije koji će preduzeti kada se suoči sa opasnošću.

Poslednja karakteristika je da ovakve situacije zahtevaju gotovo momentalnu akciju. Postoji pritisak da se situacija reši odmah. Urgentno. Zahtev za momentalnom akcijom sprečava pojedinca da lagodno razmotri sve opcije za delanje koje su na rapolaganju.

Sad već imate grube obrise slike. Kako ona izgleda? Pa otprilike ovako, suočen sa situacijom u kojoj nema benefita koji može da dobije za sebe, nemogućnosti da se osloni na prethodno iskustvo, na iskustvo, drugih,  na promišljanje i planiranje i nepostojanje prilike da pravilno razmotri pravac akcije, postmatrača stavlja u nezavidnu poziciju tokom opasnosti.

PLURALISTIČKO NEZNANJE

Prvi problem je što su opasne situacije nejasni događaji. To znači da posmatrač prvo mora da definiše događaj kao opasnost I da odluči da je eventualna intervencija pravilan kurs delovanja.  Međutim, ovde stvari postaju zapetljane. Pre nego što se posmatrač odluči na intervenciju, na njegovu odluku će značajno uticati drugi ljudi, tačnije odluke drugih za koje percepira ili veruje da će preduzeti.

Kad god je situacija nejasna posmatramo druge za znakovima koji će nam pomoći da shvatmo šta se dešava. Ako svi u grupi percepiraju da događaj nije opasan, ovako stvoreni „konsenzus“, može snažno da utiče na percepcije pojedinca i da tako praktično, inhibira njegov potencijal ili želju za intervencijom. Pojedinac, kada vidi neaktivnost drugih, proceniće situaciju manje ozbiljnom nego kada je sam.

Ovde je uključen još jedan faktor. Svaki član grupe, posmatra druge ali je svestan i da svi ostali posmatraju njega. Društvo nameće kao poželjnu vrlinu sposobnost da se u periodima stresa zadržite pribranost i hladnokrvnost. Kad ste izloženi javnom pogledu, to vas može zadržati od akcija i ispoljavanja emocija jer na taj način izbegava potencijalnu neprijatnost ili izvrgavanje ruglu. Ako svi članovi grupe, istovremeno, pokušavaju da  izgledaju pribrano i smireno, i da istovremeno, posmatraju druge kako bi videli njihovu reakciju, svi članovi mogu da „zavedu“ jedan drugog ka definisanju situacije kao manje opasne. Naravno, grupa može da deluje i suprotno i može da izazove zarazu panike i da navede svaku osobu u grupi da reauje suviše burno. Međutim, ovde se fokusiramo na to da grupa može itekako da izazove neaktivnost svojih članova.

Dakle, prisustvo drugih ljudi može da vodi ka tome da pojedinac interpretira situaciju kao manje opasnu i da ne oseća potrebu za delovanjem, nego što bi bio slučaj da je pojedinac sam. Definitivno, prisustvo drugih ljudi menja percepciju i interpretaciju situacije. I to je činjenica potkrepljena eksperimentima.

Eksperiment koji je izveden se sastojao u puštanju dima u prostoriju u kojoj bili pojedinci,  grupa od dva nepoznata učesnika i grupa od tri nepoznata. Cilj je bio uvideti koliko će vremena biti potrebno osobi da prijavi da nešto nije u redu. Naravno svi učesnici su verovali da se izvodi neki drugi eksperiment ili testiranje.

Kada se pojedinac nalazio sam, reagovao je veoma razumno i preko 75% učesnika je prijavilo da nešto nije u redu u vremenu definisanom za eksperiment. U grupi od dvoje tek je svaki deseti prijavio opasnost, dakle 10%.U grupi od tri učesnika tek 38%. U drugom eksperimentu su učestvovale i grupe prijatelja. Rezultati su pokazali da su ljudi spremniji da pomognu ukoliko se nalaze u grupi prijatelja ili poznanika.Po svemu sudeći, ljudi imaju manji strah od potencijalne sramote ispred prijatelja nego stranaca, jer je manja verovatnoća  da će pogrešno interpretirati vašu reakciju.

Drugi eksperiment je imao sledeći scenario: učesnici eksperimenta su verovali da učesvuju u istraživanju tržišta. Na ulasku u prostoriju ih je pozdravila predstavnica i otpratila u sobu za “popunjavanje upitnika.” Na putu do prostorije su mogli da vide kancelariju kojoj je trebalo da ih čeka predstavnica dok ne završe. Učesnici su nakon par minuta mogli jasno da čuju kako se osoba koja ih je dočekala penje na stolicu, pada se nje i kroz plač poziva pomoć postepeno smanjujući jačinu pozivanja. Cilj eksperimenta je bio utvrditi koliko učesnika će pružiti pomoć nakon što čuje pad i poziv u pomoć.

Na kraju rezultati su govorili za sebe: 70% učesnika koji su u eksperimentu učestvovali SAMI je ponudilo pomoć. U grupi u kojoj je bio pasivni saradnik /potpuno ignorisao situaciju/, intervenisalo je tek 7%, a u grupi od dva stranca pomoć je pružila JEDNA osoba iz grupe u nekih 40% slučajeva. U slučaju da su u prostoriji bili prijatelji, intervenisala je jedna osoba iz grupe u nekih 70% slučajeva.

NCP 7225 - Efekat posmatrača - deo 1 /Bystander effect/

U oba eksperimenta je potvrđeno da su ljudi manje spremni da preduzmu socijalno odgovornu akciju ukoliko su pristuni drugi ljudi nego kad su bili sami. Ovde se, međutim, otkrila još jedna vrlo interesantna stvar.

Iako je grupa prijatelja imala isti rezultat kao osobe koje su bile same u prostoriji, mora se imati u vidu da je reč o grupi od dva člana, i da je, samim tim, bilo  dvostruko više ljudi koji su mogli da intervenišu. Dakle, grupe prijatelja, takođe, inhibiraju jedna drugu, ali ni približno kao grupa stranaca ili potpuno pasivnih učesnika.

Da li postoje situaciju u kojima je moguće da prisustvo drugih ljudi olakša intervenciju?

Poseban set okolnosti u kojima možemo očekivati intervenciju je kada je opasnost izazvana od strane zločinca.Osobe koje ne intervenišu u opasnoj situaciji često tvrde da su uplašene – uplašene napada, sudskog procesa ili osvete. U situacijama koje uključuju zločinca, čak iako je jedna osoba uplašena da preduzme akciju, prisustvo drugih ljudi kao saveznika sa kojima se može podeliti rizik mogu ga ohrabriti da pomogne.

Sve ovo što smo pomenuli u gornjim redovima se naziva pluralističko neznanje – stanje u kom svaki posmatrač interpretira situaciju kao manje ozbiljnu nego što bi to uradio da je sam. Pluralističko ignorisanje je opasna stvar kao i generalno svako drugo nekritičko saobražavanje sa grupom, pogotovo onom koja je stvorena na brzinu.

DIFUZIJA ODGOVORNOSTI

Prisustvo drugih ljudi može da promeni i percepciju dobiti I gubitaka sa kojima se suočava pojedinac. U slučaju da kada je samo jedna osoba prisutna ona nosi ceo teret delovanja; jedino će on osetiti krivicu zbog pasivnosti, jedino će on morati da se nosi sa krivicom koju će mu nametnuti drugi. Međutim, ukoliko su i drugi ljudi prisutni, odgovornost je podeljena i veća je verovatnoća da će pojedinac razrešiti svoj unutrašnji konflikt u vezi sa delovanjem ili nedelovanjem u korist druge alternative.

Ukoliko je jedna osoba prisutna, ako će stići pomoć, samo može doći od upravo te osobe. Međutim kada je prisutno više posmatrača, pritisak da se interveniše nije usmeren ni na jednog od njih, već je podeljen između posmatrača i nije jedinstveno vezan samo za jednog. Kao rezultat, svako od njih će biti manje spreman da pomogne.

Na kraju ukoliko se ponašanje drugih posmatrača ne može posmatrati izbliza, osoba može pretpostaviti da su drugi posmatrači već preuzeli postupke da okončaju opasnost. U tom slučaju, javlja se uverenje da bi i njegova intervencija bila izlišna – štetna ili čak konfuzna. Dakle, u slučaju kada se ponašanje drugih ne može jasno sagledati, posmatrač može racionalizovati svoju neaktivnost tako što će da ubedi sebe da “ neko drugi sigurno nešto radi”.

Eksperiment koji je trebalo da ispita navedeno se sastojao iz sledećeg: dobrovoljci su uvedeni u kabine verujući da će sa ostalim diskutovati o problemima života u gradu. Između kabina je postojala veza na principu interfona. Odmah nakon odlaska u kabine, započela bi utvrđena komunikacija tokom koje bi osoba doživela neku vrstu zdravstvenog napada. Grupa je bila sačinjena od muškaraca i žena, potpunih stranaca i prijatelja i postojala je varijacija u njihovoj predstavi o veličini grupe /nekima je rečeno da je grupa od 3, nekima da je reč o većoj grupi itd/

Na kraju eksperimenta, osobe koje su verovale da su same prijavile su napad u 85% slučajeva I samo 31% onih koji su verovali das u u grupi od četri osobe I 62% osoba iz grupe od šest članova.

Eksperiment je pokazao/potvrdio sledeće:

– iako se veruje da je intervencija dužnost muškarca, pogotovo kad su prisutne žene, ne postoje dokazi koji mogu da potkrepe ovu tvrdnju. Žene su reagovale podjednako brzo kao I muškarci.

– ukoliko su se u grupi nalazili prijatelji, iako nisu mogli da vide I čuju jedni druge /ali su znali das u prisutni/ reagovali su znatno brže nego potpuni stranci

-efekat prethodnog poznanstva sa žtvom je takođe značajan. osobe koje su upznale žrtvu, maker I na minut, značajno su brže reagovali nego druge osobe

-osobe koje su upoznale žrtvu su svedočile da im se stvorila slika osobe koja je glumila naapd, što može da znači da vizuelizacija konkretne osobe kojoj je potrebna pmoć može da poveća šanse za intervencijom

-nakon intervencije kod osoba koje nisu intervenisale zapaženi su fizički znaci nervoze – oznojeni dlanovi I ruke koje se tresu I očigledno su bile više emocionalno uzrujane nego osobe koje su intervenisale

Priroda posmatrača takođe igra veliku ulogu, pasivni saradnik je najviše inhibirao, stranac osrednje, dok je prijatelj najmanje.

“Sigurnost je u brojnosti”, svi smo čuli za ovu maksimu. Ipak sve govori u prilog tome  da ovo nije slučaj. Eksperimenti govore  u prilog tome da je izostanak intervencije bolje razumeti posmatrajući odnos između posmatrača nego na realciji posmatrač-žrtva. Dakle, nije reč samo o apatiji i otuđenju. Ovo je kompleksan fenomen koji mora, kao glavni faktor, uzeti u obzir situacione determinante, tačnije, pomenuti odno između napadača, a ne samo kulturološke konstrukcije i crte ličnosti.

Sad kad smo razumeli sam fenomen i kompleksne situacione faktore, možemo se posvetiti proučavanju modela intervencije  i na to koje su opcije za pomoć na raspolaganju. Ali o tome pišemo više u narednom blogu.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmailby feather

No Comments to "Efekat posmatrača – deo 1 /Bystander effect/"