Instinkti, refleksi i intuicija su na neki način slični, ali su takođe različiti u nekim važnim aspektima I svako im svoju ulogu u preživljavanju. Sad ću ukratko analizirati svaki i onda će nam se ukazati i njihove uloge.

Instinkt je urođeno ponašanje koje je zajedničko vrsti. To je složen obrazac ponašanja koji je prisutan pri rođenju i koji je usmeren ka zadovoljavanju osnovne potrebe ili obezbeđivanju opstanka.

Oni nisu naučeni, već su deo naše biologije. Instinkti su često povezani sa preživljavanjem, kao što je npr. reakcija borbe ili bekstva koju doživljavamo kada se suočimo sa opasnošću.

Ne postoji univerzalno usaglašena lista ljudskih instinkata, a različiti istraživači i teoretičari su predložili različite liste. Međutim, evo nekih instinkata koji se često smatraju delom ljudskog ponašanja:

– instinkt preživljavanja tj. nagon da ostanete živi i izbegnete opasnost ili štetu
– instinkt gladi tj. nagon za traženjem hrane kada ste gladni,
– instinkt žeđi tačnije nagon za traženjem vode kada ste žedni
– instinkt agresije odnosno nagon da se odbrani i napadne uočena pretnja
– majčinski instinkt , tj. instinkt brige za potomstvo.

Intuicija je oblik neanalitičkog razmišljanja koji omogućava pojedincu da donese odluku ili donese zaključak na osnovu osećanja ili osećaja, a ne svesnog rasuđivanja ili empirijskih dokaza. Intuicija je vrsta procesa donošenja odluka koji se oslanja na naša prošla iskustva, emocije i znanje kako bi nam pomogli da brzo i efikasno donosimo odluke. To je osećaj saznanja ili razumevanja nečega bez ikakvih konkretnih dokaza ili logičkog rezonovanja koji bi to podržali. Intuicija se može smatrati načinom obrade informacija koje se javljaju izvan naše svesne svesti.

Tvoj podsvesni um, mesto gde leži intuicija radi neprestano. Naša intuicija konstantno procenjuje neposrednu okolinu na osnovu svih naših čula i kontekst u kojem se stvari događaju, prikladnost i značaj svega što vidimo, čujemo i osetimo drugim čulima. Podsvesni um skladišti sve informacije koje su prikupila naša čula iz okruženja i kategorizuje primljene informacije na jednostavan način, preteće ili nepreteće i ako se nešto čini pogrešno ili potencijalno preteće, šalje nam signal putem “osećaja u stomaku” ili preovlađujućeg unutrašnjeg glasa.

Ovaj proces može biti od pomoći  da brzo shvatimo situaciju onda kada postoji ograničeno vreme za obradu informacija ili kada su informacije nejasne i reagujemo prema instinktu ili refleksu. Na primer, osoba može imati osećaj da li je osoba vredna poverenja, iako nema konkretne dokaze koji bi podržali svoje osećanje.

Refleks je automatski i nesvesni odgovor na stimulus koji proizvodi nervni sistem. To nije namerna akcija, već nesvesna reakcija koja se javlja kao odgovor na određeni stimulus.

Oni su brzi i javljaju se bez svesne misli ili kontrole. Na primer, ako dodirnete nešto vrelo, brzo ćete povući ruku bez razmišljanja o tome. Povlačenje je refleks koji kontroliše kičmena moždina, a ne mozak. Ova vrsta odgovora je dizajnirana da nas zaštiti od štete i primer je mehanizma za preživljavanje.

Postoji veliki broj vrsta refleksa klasifikovanih na osnovu različitih kriterijuma, neki od primera refleksa su:

– Refleks trzanja kolena
– Refleks kašlja
– Refleks treptanja
– Refleks povlačenja
– Moro ili refleks zaprepašćenja npr. na iznendanu buku

Naravno, postoje i uslovni refleksi. To su refleksi koji su stečeni i nisu prisutni na rođenju, koji nastaju i nestaju tokom života.

Sva tri koncepta su povezana i mogu biti u interakciji jedan sa drugim. Uprošćeno, osoba može imati refleksnu reakciju da povuče ruku od vruće ringle, ali takođe koristi svoju intuiciju da utvrdi da li je ringla vruća, a da je prethodno ne dodirne. U ovom slučaju, intuicija se zasniva na prethodnim iskustvima sa vrućim pećima i koristi se da bi se izbegla šteta.

Ukratko, glavna razlika između instinkta i refleksa je u tome što su instinkti složena i urođena ponašanja koja su usmerena ka ispunjavanju osnovne potrebe ili obezbeđivanju opstanka, dok su refleksi jednostavni, automatski i brzi odgovori na specifične stimuluse.

Za razliku od intuicije, instinkti se ne zasnivaju na ličnom iskustvu ili učenju, već na genetskom programiranju vrste, prisutni su pri rođenju i usmereni ka ispunjavanju osnovne potrebe ili obezbeđivanju opstanka.

Intuicija i refleks su automatski odgovori, ali se suštinski razlikuju jedni od drugih. Intuicija je osećaj ili predosećaj koji dolazi iznutra, dok je refleks automatski fizički odgovor na stimulus.

U zaključku, refleksi, instinkti i intuicija igraju ulogu u tome kako reagujemo na stimuluse i donosimo odluke.

Evo sad jednog vrlo generalizovanog primera, da vidite kako sve tri stvari mogu da funkcionišu u stvarnosti.

Situaciju koja potencijalno može da me ugrozi mogu da postanem svesan putem intuicije npr. “ej, zašto mi je ovaj lik sumnjiv? Iz nekog razloga mi se čini kao osoba sa lošim namerama, da l je to zbog toga što mu ne vidim ruke ili zbog načina na koji me posmatra…znaš šta najbolje mi je da ga zaobiđem”. Intucija kaže nešto nije OK, aktivira se moj nagon za preživljavanjem putem elektrohemijskog signala koji osećaš uglavnom u stomaku koji ti, u ovom slučaju, naređuje reakciju beži, samo ne tako eksplicitnu. Nešto nije OK, ne znaš zašto, ali svesno ćeš da poslušaš signal jer na osnovu prethodnog iskustva znaš da je takve tipove najbolje da zaobiđeš. Na kraju  uvek je bolje da budeš siguran nego da zažališ.

Moj instinkt za preživljavanje je trigerovan i kad se nađem u situaciji iznenadnog nasilja.  Nakon aktiviranja instinkta, verovatno će se pokrenuti refleks zaprepašćenja i trzaja.
Reakcija zaprepašćenja je odgovor na iznenadni ili neočekivani stimulus i on priprema telo za potencijalnu opasnost povećanjem broja otkucaja srca, disanja, proširenjem zenica  i protoka krvi u mišiće itd.
Reakcija trzaja, s druge strane, je specifičniji odgovor koji uključuje refleksivno povlačenje dela tela kao odgovor na iznenadni ili neočekivani stimulus koji se percipira kao potencijalno štetan. Tako da, tvoji refleksi mogu izazvati da se trgneš tako što ćeš brzo pomeriti glavu i postaviti ruke kako bi izbegao udarac. Reakcija trzanja je zaštitni mehanizam koji pomaže da se minimizira povrede od spoljašnjih stimulusa i zaštiti moj fizički integritet.

U biti, svi sistemi su zasnovani na instinktima agresivnost i preživljavanje, neki koriste intuiciju kao dodatni alat, dok je neki zanemaruju, ali samo pojedini u svojim tehnikama idu uz refleksnu radnju koju konvertuju i eksploatišu do taktičkog pokreta.

Zaključili smo da su refleksi bitna komponenta nervnog sistema, koja nam omogućava da fizički reagujemo brzo i efikasno na potencijalno opasne situacije. One su produkt evolucije i razvijeni su kao sredstvo za preživljavanje u slučaju susreta sa opasnostima iz okruženja.

Zašto je važno tehnike samoodbrane bude zasnovane na refleksima? Da li to uopšte nešto znači? Ili je to zapravo najveća prednost ovakvih sistema samoodbrane zasnovanih na refleksu?

Odavde na dalje, sve je čista nauka. Bukvalno, sve odavde na dole su podaci izvučeni iz naučnih istraživanja, ne onih rekla-kazala priča i mitova iz sala.

Dakle, brojna istraživanja su dokazala da anksioznost utiče na pad performansi, a pogotovo prilikom primene borilačkih sistema. Kompleksni , veštački pokreti i predefinisani pokreti su posebno ranjivi na pad performansi pod pritiskom anksioznosti, kao što je slučaj  tokom nasilnih situacija.

Poznato je da se anksioznost povećava aktivaciju libičkog sistema, posebno strukture koja se naziva amigdala, a to je mesto gde žive naše nevoljne radnje – pogađate refleksi, trzanja i “dodatna čula”. Aktivacija amigdale istovremeno smanjuje kontrolne mehanizme frontalnog korteksa, tj. onog dela mozga koji nas čini ljudima, dela mozga zaduženog za više moždane funkcije, kao što je npr. analitičko razmišljanje. Kad amigdala otkrije prisustvo opasnosti, njen odgovor može dovesti do pokretanja refleksnih reakcija kao što je npr. refleks zaprepašćenja i trzanja (tzv Moro refleks ko beba) i zaobilaženja frontalnog korteksa kako bi reakcija bila momentalna /prefrontalnom koreksu treba malo vremena da proceni, analizira, donese najbolju odluku itd što je u situacijama sa malo vrmeena na raspolaganju poprilično nepraktično, ali je super za sve ostale situacije/. U situaciji sa malo vremena za odluku i reakciju ovo je dobra stvar jer pruža gotovo momentalni kontraodgovor.  Smanjenje prefrontalne kontrole u kombinaciji sa aktivacijom primarnih refleksa otežava izvođenje veština koje se sastoje od niza “naučenih” i veđtačkih radnji koje se uče tokom tipične obuke u borenju i borilačkim veštinama. Veštine koje su kompatibilne sa primarnim refleksima i reakcijom na opasnost su kontrolisane na nižim nivoima CNS-a  i samim tim otpornije na pad performansi zbog anksioznosti. Stoga, rezultati pokazuju da trening samoodbrane zasnovan na refleksu, bolje priprema pojedinca za izvođenje fizičke odbrane u situacijama pod visokim pritiskom.

Ključni element fizičkih tehnika samoodbrane su refleksi. U tehnikama koristim reflekse, tj. reakcije na spoljni nadražaj. Refleksi su razvijeni kod ljudi kroz evoluciju. Tehnike Krav Mage i drugih sistema samoodbrane zasnovanih na refleksu potiču iz ovog evolucionog nasleđa. Krav Maga i neki drugi sistemi, imaju za cilj da rade sa prirodnim odgovorima tela na napade, umesto da propisuju set „veštačkih“ i obučenih pokreta kao odgovor. Po svemu što su nam pružile nauka i iskustvo, možemo da tvrdimo da je prepoznavanje kako će telo prirodno reagovati pod stresom  dobra polazna tačka i osnova za svaki pristup/metod samoodbrane.
Ove prirodne sposobnosti su odličan izvor za razvoj tehnika samoodbrane.  Stoga, i Krav Maga pokušava da identifikuje šta nam ovi prirodni refleksi pružaju i da oko njih izgradi tehnike samoodbrane kao prirodne pokrete na napade i različite opasne situacije.

Tehnike samoodbrane koje se razvijaju iz prirodnih refleksa su stoga vrlo jednostavne, lako se uče i efikasno izvode pod stresom.