Koji je napad protivpravan? Koja je odbrana zakonski dozvoljena i koje su granice takve odbrane? Na koji način zakon definiše nužnu odbranu?

Smatramo da je naš posao, podučavanja samoodbrane, društveno jako odgovoran. Jedan činilac odgovornosti je i poznavanje okvira zakonom dozvoljene odbrane od napada. To je ono što na svakodnevnim treninzima ugrađujemo u naše taktike i ponašanje nakon napada. Smatramo da je obaveza svake osobe koja se bavi sistemom samoodbrane, kakav je Krav Maga ( ali i borilačkim veštinama i sportovima ), bude upoznata sa nužnom odbranom.

Ovim pitanjima smo se pozabavili na našem predavanju u toku oktobra i sada ovim tekstom želimo da vam skrenemo pažnju na pojedina pravna pitanja koja se tiču samodbrane i da vas uputimo i predstavimo vam na koji način su ova pitanja regulisana u pravnom sistemu Republike Srbije.

Institut nužne odbrane regulisan je odredbama člana 19 Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Nužna odbrana isključuje element protivpravnosti kao jedan od osnovnih elemenata krivičnog dela i samim tim isključuje postojanje krivičnog dela.

 

Radi boljeg razumevanja nužne odbrane kao osnova koji isključuje postojanje krivičnog dela, ukratko ćemo se osvrnuti na osnovne elemente pojma krivičnog dela, a kasnije posebno razraditi pitanja koja se odnose na samu nužnu odbranu.

---

Krivično delo

Krivični zakonik na sledeći način definiše pojam krivičnog dela:

Član 14

(1) Krivično delo je ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno.

(2) Nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeležja krivičnog dela određena zakonom.

 

Dakle, iz navedenog proizilazi da pojam krivičnog dela ima četiri elementa: 1) radnju, 2) predviđenost krivičnog dela u zakonu, 3) protivpravnost i 4) krivicu. Da bi postojalo krivično delo, moraju biti ostvareni svi elementi. Isključenje jednog elementa isključuje postojanje krivičnog dela.

 

• Radnja podrazumeva ljudsko ponašanje, ostvarivanje volje i obuhvata činjenje ili propuštanje (nečinjenje). Nema radnje krivičnog dela koja je preduzeta pod uticajem apsolutne sile, tj. neodoljive sile koja isključuje donošenje odluke. U slučaju sile koja nije neodoljiva ili pretnje, radnja postoji (odluka je iznuđena), ali se u toj situaciji učiniocu može ublažiti kazna.
• Predviđenost krivičnog dela u zakonu. Da bi radnja, odnosno ljudsko ponašanje bilo krivično delo ona mora biti u zakonu predviđena kao krivično delo. Razlog zbog koga je neko ponašanje (radnja) predviđeno kao krivično delo jeste njegova društvena opasnost
• Protivpravnost kao element, logično, proizilazi iz prethodnog elementa. Međutim, ukoliko postoje osnovi koji isključuju protivpravnost, nema ni krivičnog dela. Ovi osnovi su ponašanja koja ispunjavaju sve elemente krivičnog dela ali koja nisu protivpravna. Osnovi koji isključuju protivpravnost su: delo malog značaja, nužna odbrana* i krajnja nužda. (*Ovaj element ćemo posebno obraditi u daljem delu teksta.)
• Krivica je subjektivni, psihički odnos učinioca prema delu. Da bi radnja bila krivično delo mora se učiniocu pripisati u krivicu. Ovaj element ima tri komponente: uračunljivost, umišljaj ili nehat i svest o protivpravnosti.
• Krivično delo je učinjeno sa umišljajem kad je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje (direktni umišljaj) ili kad je učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to pristao (eventualni umušljaj).
• Krivično delo je učinjeno iz nehata kad je učinilac bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti (svesni nehat) ili kad nije bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono učinjeno i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti (nesvesni nehat).

 

Nehat je dovoljan za postojanje krivičnog dela samo onda kada to zakon izričito propisuje kod pojedinih krivičnih dela. Dakle, umišljaj je pravilo i ne propisuje se posebno za svako krivično delo, dok je nehat izuzetak i mora biti izričito propisan kao oblik krivice da bi postojalo krivično delo učinjeno iz nehata. Logično, za nehat kao niži stepen krivice predviđen propisana je blaža kazna.

 

Osnovi koji isključuju krivicu kao element jesu: neuračunljivost, stvarna zabluda i pravna zabluda.

• Neuračunljiv je onaj učinilac koji nije mogao da shvati značaj svog dela ili nije mogao da upravlja svojim postupcima usled duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti, zaostalog duševnog razvoja ili druge teže duševne poremećenosti. Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u stanju neuračunljivosti.
• Stvarna zabluda je nepostojanje svesti ili postojanje pogrešne svesti o nekim stvarnim okolnostima – činjenicama koje ulaze u zakonski opis nekog krivičnog dela.  Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi. Stvarna zabluda je neotklonjiva ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja obeležje krivičnog dela ili u pogledu neke stvarne okolnosti koja bi, da je zaista postojala, činila delo dozvoljenim.
• Pravna zabluda podrazumeva nepostojanje svesti da se čini zakonom zabranjeno delo. Učinilac ne zna da je njegovo ponašanje zabranjeno zakonom. Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi. Pravna zabluda je neotklonjiva ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno.

 

Sada kada smo upoznati sa osnovnim elementima krivičnog dela, posebno ćemo obraditi institut nužne odbrane.

---

Nužna odbrana

 

Dakle, kao što smo već napomenuli, nužna odbrana je osnov koji isključuje postojanje krivičnog dela, odnosno isključuje postojanje elementa protivpravnosti. Krivični zakonik RS na sledeći način definiše nužnu odbranu:

 

Nužna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad.

 

Nužna odbrana postoji i kada neko odbija napad od drugog lica (nužna pomoć).

 

A: Uslovi napada

 

Uslovi napada su da napad mora biti ponašanje čoveka koje je uperno protiv nekog zakonom zaštićenog dobra, da je protivpravan, da je istovremen i da je stvaran.

1. Napad preduzima čovek i sastoji se u činjenju, a samo izuzetno u nečinjenju. Napad preduzima čovek i kada koristi bilo koja sredstva za napad (životinju, energiju, tehnička postrojenja i slično).
2. Napad mora biti usmeren protiv nekog dobra koje je zaštićeno zakonom, a to su najčešće dobra koja pripadaju pojedincu (život, sloboda, imovina…), ali to mogu biti i dobra koja pripadaju pravnim licima ili državi.
3. Napad je protivpravan kada je protivan pravnim normama, procenjujući to objektivno, a ne iz perspektive napadača.Napad je protivpravan kada se preduzima bez ikakvog zakonskog ovlašćenja, tj. kada se tim napadom povređuju pravni propisi bilo koje grane prava. Ako se radi o radnjama koje se preduzimaju na osnovu zakonskog ovlašćenja, napadnutom se u takvim slučajevima ne priznaje pravo na odbranu, npr. lišenje slobode na osnovu rešenja o pritvoru. Takve radnje nisu protivpravne samo ako se izvode u granicama ovlašćenja, u slučaju prekoračenja ovlašćenja i one postaju protivpravne. Napad je protivpravan iako ga je napadnuti sam izazvao, odnosno skrivio. Pri tome ne sme da se radi o tzv. isceniranoj nužnoj odbrani koja postoji onda kada je napad namerno isprovociran, da bi se pod vidom nužne odbrane izvršilo krivično delo. U ovoj situaciji kod provokatora postoji umišljaj usmeren na izvršenje krivičnog dela, kod njega nema odbrambene volje.

Iz uslova da napad mora biti protivpravan proizilazi da nije dozvoljena nužna odbrana na nužnu odbranu. Međutim, dozvoljena je nužna odbrana na prekoračenje nužne odbrane.

 

4. Napad mora biti stvaran, u suprotnom, kada neko pogrešno veruje da je napadnut, radi se o putativnoj nužnoj odbrani i tada se može primenjivati institut stvarne zablude, odnosno kako smo već gore naveli “učinilac nije bio dužan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja bi, da je zaista postojala, činila delo dozvoljenim”. Dakle, ako je neko preduzeo akte pogrešno verujući da se brani, neće postojati krivično delo, jer je delovao u stvarnoj zabludi, ali samo pod uslovom da nije mogao i nije bio dužan da izbegne zabludu u pogledu toga da je stvarno napadnut.

 

5. U praksi se najčešće javljaj problem oko pitanja istovremenosti. Istovremenost postoji sve dok napad traje i kada napad neposredno predstoji. Ukoliko je napad prestao, postoji krivično delo. Na primer, ako napdač prestane sa napadom i odustao je od napada, tj. ne pokazuje dalju nameru da ugrozi neko vase dobro, ili ako napadač beži, udaljava se pa se uloge u napadu zamene, napadnuti postane napadač, ne možete se pozivati na nužnu odbranu ukoliko naknadno preduzmete akte fizičkog nasilja prema njemu. Tada vi već činite krivično delo.

 

B: Uslovi odbrane

 

Uslovi odbrane su da je kroz radnju odbrane ostvareno neko obeležje krivičnog dela, da je upravljena prema nekom napadačevom dobru i da je neophodno potrebna.

 

1. Kroz radnju odbrane se ostvaruje biće nekog krivičnog dela, ukoliko bi napadnuti uspeo da odbije napad, a da pri tome ne povredi nikakvo napadačevo dobro, odnosno ne ostvari elemente bića nekog krivičnog dela, onda nema ni svrhe primenjivati institut nužne odbrane.
2. Odbrana je usmerena na neko napadačevo dobro, ukoliko bi se napad odbijao povredom dobra trećeg lica, moglo bi se raditi o krajnjoj nuždi, ali ne o nužnoj odbrani.
3. Najviše teškoća u sudskoj praksi izaziva upravo uslov da je odbrana bila neophodno potrebna.

Neophodno potrebna je ona odbrana kojom bi se s obzirom na okolnosti slučaja mogao efikasno odbiti napad uz najmanju povredu napadačevog dobra. Potrebno je da se u najvećoj mogućoj meri štede napadačeva dobra, ali da se time ne ugrozi efikasnost odbrane. Takođe, uzima se u obzir i da napadnuti, u situaciji u kojoj se nalazi, vrlo često nije u stanju da izabere način na koji će se braniti, rizik je tada na napadaču.

Napadnuti ne mora samo da preduzima defanzivnu odbranu, već ima pravo i na ofanzivnu odbranu ako se drugačije ne može odbraniti. (npr. lice A sa podignutim nožem ide prema licu B u nameri da ga ubode)

 

Od značaja je i pitanje srazmere između vrednosti napadačevog dobra i dobra koje se brani. Nema nužne odbrane ako postoji velika i očigledna nesrazmera između ova dva dobra. Na primer, nema nužne odbrane ako neko ubije napadača samo zato da bi odbio napad od imovine koja nema veliku vrednost.

---

Prekoračenje nužne odbrane

 

Prekoračenje granica nužne odbrane postoji kada nije ispunjen uslov da je odbrana bila neophodno potrebna. U situaciji kada napadnuti prekorači granice nužne odbrane ulazi u zonu krivičnog dela, u tom slučaju Krivični zakonik predviđa mogućnost ublažavanja kazne. Ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom može se i osloboditi od kazne.

 

Stav je sudske prakse da napadnuti nije dužan da se bekstvom spasava od napada: “Okrivljeni nije dužan da bekstvom izbegava napad i na taj način sprečava drugoga da vrši krivično delo” (Rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž1.4906/2011).

 

Prihvatanje poziva na fizički obračun isključuje postojanje nužne odbrane: “Ako je okrivljeni krenuo u pravcu oštećenog da se sa njim fizički obračuna, bez obzira da li je fizički obračun hteo ili na njega pristao, ne može se u daljem toku tog obračuna pozivati na nužnu odbranu” (Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1. 1548/2015). Okrivljeni nije postupao u nužnoj odbrani kada je nakon verbalne rasprave, a zatim i fizičkog obračuna, oštećenom nožem naneo tešku telesnu povredu” (Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 1300/2014)”.

 

U sudskoj praksi preovlađuje i stav da postoji prekoračenje granica nužne odbrane kada je napadnuti nekim ubodnim predmetom ili vatrenim oružjem povredio vitalne organe napadača (npr. pucanje u grudni koš ili ubod nožem u vrat), a u konkretnoj situaciji je mogao efikasno odbiti napad povređivanjem nekog drugog dela tela napadača. Da li je napadnuti mogao ili nije mogao u datoj situaciji drugačije da reaguje ceni se imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja.

 

Treba napomenuti da se u sudskoj praksi kao otežavajuća okolnost ceni činjenica da se lice koje napadom vrši krivično delo bavi nekim borilačkim sportom ili borilačkom veštinom. Odnosno, učinilac krivičnog dela koji poseduje ovakve veštine može biti strože sankcionisan. Iz ovoga proizilazi da posebnu odgovornost nose ona lica koja se upuštaju u fizičke obračune u ulozi napadača ukoliko poseduju veštine i znanja iz borilačkih sportova i disciplina.

 

Ovde smo samo naveli neke od sentenci iz naše sudske prakse. Međutim, uvek treba imati u vidu da svaka sudska odluka zavisi od svih okolnosti konkretnog slučaja, tako da iako dve ili više situacija mogu na prvi pogled delovati slično, sudke odluke u pogledu istih se mogu značajno razlikovati.

 

Učestvovanje u tuči

Na kraju, posebno skrećemo pažnju i na krivično delo Učestvovanje u tuči iz člana 123 Krivičnog zakonika koje glasi: “Ko učestvuje u tuči u kojoj je neko lišen života ili je drugom nanesena teška telesna povreda,

kazniće se za samo učestvovanje novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.” Dakle, svaki učesnik tuče u kojoj je nastupila teška telesna povreda ili smrt nekog lica, kazniće se samo zbog toga što je učestvovao u tuči. Radi se o tome da se ne može utvrditi doprinos učesnika u tuči u pogledu nastupanja smrti ili teške povrede. Učesnici za koje se može utvrditi doprinos biće odgovorni za krivično delo ubistva, odnosno teške telesne povrede. Pojam tuče se određuje kao fizički obračun najmanje tri lica, jer ako se radi o obračunu između dva lica nema ovog krivičnog dela jer se zna ko je učinilac ubistva ili teške telesne povrede.

 

Kao zaključak jedino možemo savetovati da u svakodnevnom životu izbegavate konfliktne situacije, a u slučaju opasnosti od napada koji je uperen prema vama ili prema nekom vama bilskom licu, vodite računa, koliko god je to u vašoj moći, da napad odbijete na onaj način i u meri koliko je to neophodno potrebno, a istovremeno i efikasno. Budite spremni da u takvim uslovima odluke donosite trezveno koliko god je to moguće.

 

Nadamo se da smo vam na ovaj način ukazali na ovu problematiku i razjasnili neka pitanja u pogledu prava na nužnu odbranu.